Od BSindikata sam čuo da je avangarda i buntovnost biti normalan i voliti sebe i svoju zemlju , ima taj sistem izvrnutih vrijednosti svojih mana odnosno prednosti ,nadam se .

Takva strukovna udruzenja definisu i programske ciljeve za odredjeni stepen obrazovanja i mnogo dinamicnije komuniciraju sa privredom, anticipirajuci tako traznju za realno trazenim strucnjacima. Srbija u kojoj se gotovo sva industrijska aktivnost odvija u Javnim Preduzecima naravno da ima izopaceno skolstvo ali i lose strucnjake. Promena ekonomskog ambijenta pokrenuce i neophodne promene u obrazovnom sistemu a posao drzave je samo da to "isprati" odgovarajucim zakonima. Danasnji obrazovni sistem Srbije zapravo proizvodi 99% skart strucnjaka i 1% vrhunskih strucnjaka svetskog renomea koji odmah i napuste zemlju. Suprotno, treba profilisati obrazovni sistem koji proizvodi "prakticna znanja" a ne "naucnike". Glavni oslonac u ovom poslu bio bi sto veci broj privatnih skola te strukovna udruzenja oslonjena na realne potrebe privrede, a rezultat 90% solidnih strucnjaka sa ODMAH PRIMENJIVIM ZNANJIMA, te 10% skarta uz realno manji broj "naucnika" koji i onako odmah napustaju Srbiju.

Primetio sam da se mnogo hvali Matematicka Gimnazija u Beogradu jer osvaja nekakve "internacionalne medalje". Medjutim, ja nisam cuo da u svetu neko prica o nasim matematicarima. Drugo, kako ce neko nauciti dobro hemiju ili fiziku ako nema savremenu opremu i instrumente. Trece, kako je moguce da neko ko ima diplomu sa boljeg univerziteta od beogradskog mora da nostrifikuje tu diplomu na nasem univerzitetu koji nije ni medju prvih 2500 u svetu. Uz to, treba da se plati nostrifikacija, takse itd. Ja bih se pre ubio nego da dozvolim da mi Beogradski Univerzitet priznaje diplomu. Cetvrto, kakva nam je univerzitet takva nam je ekonomija. Nasi strucnjaci su sposobni samo nesto da uproropaste i obicno rade kao drzavni sluzbenic (najodvratnija parazitska srednju klasa) a nikako elitu koja ce stvarati bogatstvo, nova radna mesta, nove tehnologije i lepsi zivot za sve njene gradjane.

Šta to tako patetično pričate o ljudskom mozgu?Izbacujete parole o njegovim dostignućima i napretku.Naučno jeste kretanje ka saznanju i moći.Ali kuda?Ako je nauka dovedena u poziciju da napravi atomske bombe kadre da deset puta uinište živi svet na planeti a političari naređuju uništenje broj jedanast, dvanaest, zar ne mislite da je nauka sluškinja političara.Onih koji vladaju nekvaklifikovani za vladavinu, kojima ne pada na pamet da naučno ustanove šta to svet vodi ratovanju, ubijanju, uništavanju.Oni žele lidersku poziciju zasnovanu na bazi naučnih dostignuća.Sve što nauka pronađe može da nam služi ali i da nas uništi.Tu patetici nema mesta.Kad se nauka ustoliči da organizuje svet po nekim egzaktnim pravilima i da ukine tolike izdatke za rat i uništenja, onda bi smo odahnuli.Ali i tada za naš razum i nauku , ovakvu kakva je,(iznenadićete se) svetlosne godine su nesavladiva prepreka da nekud stignemo.Mi živimo na vasionskoj crkotini, gde je vatra moć.Mi smo bića na vasionskoj truleži.

Problem školstva je Problem privrede. Ako školstvo pravi ljude koji neće biti valjano zaposleni i privreda i škola neće praviti napredak. Valjano zaposleni znači prihvatanje svih škola i državnih i privatnih. To nije pravilo i tu je veliki problem. U privredi je još mnogo ili većina ljudi koji ne priznaju Bolonju niti privatne fakultete, a nisu im dovoljni ni ljudi koji dolaze sa državnih fakulteta sa opet svojim nekim znanjem. Dakle problem je prvo u privredi i shvatanju ljudi koji zapošljavaju nove ljude. Mistifikacija da je pre bilo bolje je samo to - mit. Iz ličnog iskustva, a valjda se svi dobro sećaju onih vremena kada da su mladi novi stručnjaci fakultetlije uvek kretali u karijeru iz pekare gde su kupovali burek svojim iskusnim stručnjacima sa završenom najviše srednjom školom. Toga više nema, zauvek je prošlo i dobro je da je tako. Posao se uvek učio na poslu, a ne u školi. Škola je mesto gde se uči kako se uče nova znanja. Učenje i trening uz posao je ključ svega. Zato ljudi - zapošljavajte!

Glavna srpska profesorka i opredelilac pravca svih Akademija je NVO Nataše Kandić i REKOM.
Cilj je da nas nestane, da vrhunac znanja pokupe i odvedu odavde.
Prednjači SANU i Ministarstvo prosvete, koji vode umrtvljeni ljudi, mrtve duše, od kojih se neki bave i profesurom.
Šta se od mrtvih može naučiti?
Koja znanja osim zombiranja imaju rukovodioci NVO, obučeni u okupatorskim centirma Ohaja i Brisela, šta nauče njihovi seminarci u Pančevu i Bačkoj Palanci, osim da mrze sve što je srpsko.
Prosvetari nude antisrpstvo, Draškovićeni PREPORODaši komadanje Srbije.
Tadić ćuti, ništa ne govori, na šatora ne okreću glave.
Dokle?

Smatram da se profesori na fakultetima ponašaju kao selektori u odredjenim reprezentacijama.Smatraju da imaju dobre igrače tj.studente,kreću u utakmicu sa ubedjenjem da će utakmicu dobiti i daju odredjene smernice,principe možda po neku ideju i kreće se u utakmicu.Kada se utakmica izgubi onda se tek postavlja pitanje da li su ti igrači kvalitetni koliko znaju,spoj teorije i prakse koliko prate nove tokove dešavanja.Postavlja se pitanje a gde su treneri(učitelji,nastavnici)?Da li su oni kvalitetni,da li se dodatno obrazuju,da li prate nova dešavanja,da li vrše kvalitetnu selekciju ili to rade preko veza tatin i mamin sin ,rodjak,prijatelj,kum...Tek onda dolazomo do igrača-da li stvarno to što radi voli, da li ima interesovanja, da li će njegovanja znanja iz odredjene oblasti doprineti da se utakmica dobije,odnosno da li je taj čovek potreban i u kom segmentu društva će dati svoj najveći doprinos.Možda nije loše primeniti Kineski model školstva.

Dok obavljam radove na njivi i hranim stoku, često razmišljam o ovom problemu.Iako u poslednje vreme smatram da više nema smisla iznositi svoje mišljenje zbog određenih razloga, ono je o ovom problemu sledeće:

1. Na globalnom nivou, poslednjih nekoliko decenija počele su da se odvijaju ekonomske promene u koje uključujemo i promene na tržištu rada u pogledu ponude i potražnje, koje se upravo sada manifestuju u obliku potpune ekonomske katastrofe evropskih zemalja i SAD; pre svega. Dok su nekadašnja društva 19 veka imala problem sa radničkom klasom i njenim socijalnim položajem, danas postoji problem sa visokoobrazovanim kadrom. U Španiji, Italiji, Velikoj Britaniji, GRčkoj, itd postoje na hiljade visoko obrazovanih ljudi, s fascinantnim intelektualnim kapacitetom,čak naučnici s objavljenim značajnim naučnim delima i radovima koji ne mogu da pronađu svoje mesto u sistemu rada. Ovaj fenomen je jako značajan jer govori u vladajućoj tenednciji savremenog društva.

4. Što se tiče Srbije, kod nas je sistem obrazovanja i sveukupan ekonomski sistem u vezi s političkim sistemom. ''Kulturna matrica'' koju je spominjao B Tadić i Basara je svakako determinanta, ali je daleko od primarne determinante, Primarna deterinanta je institucionalni sistem, i ''funkcija'' koja se nalazi u osnovi njegove reprodukcije. Moj eventualni zaključak je ''ključna funkcija institucionalnog sistema kroz veći broj decenija bila je sprečavanje artikulacije interesa''. Artikulacija ovih interesa ne bi ugrozila region, niti Evropu niti svet. Ona bi ugrozila samo oligarhijske grupe u Srbiji.Konstitucija demokratskog političkog sistema, funkcionalne ekonomije, adekvatnog obrazovnog sistema itd je u direktnoj suprotnosti s interesom opstanka oligarhije u Srbiji.

Jednostavno. Kako se sada zaposljavati u privredi u Srbiji? Po pravilu, situacija je sledeca: minimalac i losi uslovi za zaposlene kod privatnika i, za sitne poslodavce, nekonkuretni odnos sa drzavom. Prvi trenutno mogu biti samo robovi, jer nemaju dalje perspektive da predju u poslodavce, a drugi su uglavnom kockari, koji na duze ili krace staze gube u odnosu na drzavu, polticare, krupne kapitaliste i svet. Svetska kriza, ma sta bio njezin uzrok, je jedan od novih otezavajucih uslova. Rad u drzavnoj administraciji je u principu bolji za vecini ljudi, ali, tu se postavlja pitanje produktivnosti, veza, korupcije i rezova kadrova. Narocito je, u svakom slucaju, interesantno postovanje zakona i njihova upotrebljivost ili, kako kazu, adekvatnost i legitimnost. Mozda taj koncept zakonitosti vise i nije korektan ili primenljiv.

Školstvo je onakvo kakva mu je država. Odličan članak.

Članak je sasvim u redu, i to što i Vi i mnogi drugi (i ja intimno) zagovaramo povratak naše školovane dece iz inostranstva, ali tu ima jedno veliko ali. Šta, i gde i za koju egzistenciju da rade ti ljudi u ovoj državi, kakvom su je napravili. I sami znate da je njihovo znanje za prave institute i univerzitete a ne za ove privatne firme (to nije ozbiljna privreda),kakve su u većini. A koji to instituti (i koliko ih ima) se danas bave ozbiljnim istraživačkim radom (i ko da ih finansira) i na kraju krajeva kome su u ovoj državi danas potrebni. Sigurno pamtite da je nekada svaka velika firma (a bilo ih je podosta) imala svoj razvojni institut, a tada je bilo mnogo manje doktora nauka na raspolaganju privredi, sve su gutali fakulteti. I na fakultetima je danas ograničen broj mesta za nove kadrove i sporo se ukazuju upražnjena mesta (osim kad je u pitanju nepotizam). Sve u svemu perspektive iz sadašnjeg ugla gledanja su uglavnom bezperspektivne.

Za DŽeronima
Dosta si u pravu, ali si dirnuo u Matematičku gimnaziju koja je nadam se ostala jedan svetao primer uspešnosti koncepta pozitivne selekcije i koji pored pokušaja posle 2001 nisu uspeli da upropaste neoliberalnim pristupom. (Naime naterali su ih da upisuju po jedno ili dva odeljenja netalentovane dece za pare. Ne znam da li se to do danas održalo). Ja nažalost nisam završio tu srednju školu, ali moja deca jesu pa zato nešto znam o njoj. I kao i mnogi njihovi drugovi i moja deca su nastavila školovanje u inostranstvu, ali ne mojim novcem nego njihovim znanjem. Da se razumemo nije to nikakva specijalna škola u kojoj veliko znanje mogu da steknu i prosečno talentovana deca, već škola koja selekcioniše najtalentovaniju decu i stvara im ambijent da u uslovima jake konkurencije izgrađuju sami sebe. I najmanji broj njih nastavi da studira matematiku. Upisuju sve fakultete od prava do medicine i na svim fakultetima su uglavnom među najboljim studentima i kod nas i u inostranstvu.

"Bravar nije voleo lepe i sposobne muškarce oko sebe"

Ceo tvoj jedan tekst u jednoj rečenici.

Za Lapovac
Siguran sam da za ova matematicka takmicenja postoje vec razradjene metode u vezi pitanja i odgovora. Ja mislim da takvim aktivnostima talentovana deca gube vreme i bolje bi bilo da se razvijaju neke sposobnosti. Verujem da takvi ljudi postizu rezultate i na zapadu jer su to dosta inteligentna deca.. Medjutim, talentovana osoba u Srbiji ne uci da proceni originalnost, kreativnost, inovativnost, kako da realizuje projekte, da razume koncept, probleme, kako resiti probleme i optimizovati sve to, koji su rizici nekog projekta, kako biti efikasan u realizaciji projekta, razumeti kad treba napustiti neki projekat itd. Znanje je takodje bitno ali ljudi treba da se uce kako da resavaju neke prakticne, naucne, ekonomske, socijalne itd. probleme. Hipoteticki, mnogi od profesora koji bi izgubili (zasticen drzavni) posao bi “crkli”od gladi a oni navodno treba da uce necije dete da bude profesionalna osoba.

HVALA GOSPODINE PURIĆU ZA LINK http://www.youtube.com/watch?v=t4qV0j5l1qo KOLIKO LI JE OVO VIDELO ONIH KOJI ODLUČUJU O OBRAZOVANJU U SRBIJI.

Odgovor DŽeronimu, nastavak
nije ni za kakvu prirodnu nauku. Što ne znači da ne može da bude i vrhunski u nekoj umetnosti.
I naljutio si me što tako misliš o matematičkim takmičenjima. Kad bi ti samo znao koliko rada i prorađene literature, pored prirodnog talenta oni za to ulažu. Naravno da su oni predodređeni za bavljenje čistom naukom, dok nama prosečnima ostaje da se npr. bavimo organizacijom asfaltiranja neke ulice.
Koliko su dobri ti novi trendovi efikasnog studiranja za navodno praktične primene, imam primer u mom Lapovu, gde takođe postoji neka visoka poslovna škola. Pa kad pitate ljude šta im je najteže u toj školi, misleći na ispite, oni sa smeškom odgovaraju - da se penju na drugi sprat, gde im se organizuju nastava i ispiti.

Za Lapovca
Kad si se vec uhvatio za nauku i matematiku onda da to malo produbimo. Ja znam bar stotinu naucnika i inzinjera koji zaista dobro poznaju svoju struku i za koje nema sta da se kaze. Medjutim, kad pisu projekte za grantove primecujem da u tome nemaju bas neki veliki uspeh. Na kraju mi deluju jadno i bedno sa svim tim ogromnim znanjem. Ono sto je realnost, i koja me licno nervira, da neki, “prosecni” naucnici dobijaju ogromne pare (npr USA, Kanada, Francuska…). Ti kazes da takve prakticne sposobnosti mogu da se savladaju za mesec dana. Neka bude tako kako ti kazes. Ja primecujem da neki nisu u stanju da rese takve probleme ni posle 20 godina karijere. Drugo, lepo je dobijati nagrade na takmicenjima i dobro je sto mediji to objavljuju. Da ti postavim jedno pitanje – da li si ti cuo da je neki neki Srbin resio neke velike matematicke probleme ili predlozio neku novu teoriju iz fizike?

Gde nađe prof. Ljubišu Rajića da citira? Tog svaštara koji se u sve razume, preko prava kučića i gejeva, do filma, asfaltiranja ulica i cene banana na pijaci! Meni taj čovek deluje plitko i isprazno, i kad neki poluobrazovani novinar ne zna kako da popuni rubriku, on pozove uvek dežurnog prof. Rajića i nema problema, taj ima odgovor za sve, i rado ga daje!

@ Geronimo



DŽeronimo, Vaši komentari otkrivaju mnogo netačnosti koje su plod dubokog nerazumevanja, ali ja ću se ograničiti samo na Vaš gornji pasus.

Generalizacija kojom diskvalifikujete "naše stručnjake" je maliciozna i netačna, a ne razumete ni šta je srednja klasa - nikako neki parazitski sloj kako je Vi zamišljate, već najproduktivnija i najobrazovanija klasa u svakom društvu, pa i srpskom.

Upravo je karakteristika obrazovane srednje klase da je ona stub društva, klasa koja radi i plaća poreze i iz koje se regrutuju oni koji otkrivaju nove tehnologije i omogućavaju njihovu primenu na dobrobit celog društva.

@Sceptical Bystander
Da li bi mogao da predstavis statistiku o produktivnosti srednje klase u Srbiji i da uporedis te rezultate sa srednjom klasom koja parazitira ostale. Ja cu ti pomoci: 90% srednje klase zivi na racun ostalih a samo 10% ima ucesce u drustvenom razvoju i produktivnosti.

@ Geronimo

Statistika o produktivnosti srpske srednje klase? To tražite od mene, ali Vama naravno nisu potrebna ikakva istraživanja da biste došli do (očigledno pogrešnog) zaključka da 90% srednje klase parazitira.

Srednja klasa su svi oni učitelji, inžinjeri, lekari, meteorolozi, psihoterapeuti i svi ostali koji vredno rade svoje poslove i plaćaju poreze, koji obrazuju svoju decu i uče ih vrednostima i koji imaju aspiracije. To je klasa koja živi od svog, a ne tuđeg rada, i to što je jedan njen deo potkupljen, ne može umanjiti značaj srednje klase koja je temelj svakog društva, pa i srpskog.

TO JE SRBIJA.SVE NAM JE FALŠ POGOTOVO POLITIČARI.

Poražavajuća istina. Bar ima nekog da nas povremeno uzdrma i trgne iz beznađa i da nas navede na razmišljanje šta nam sve rade i koliko ćemo to trpeti.

Sve što je g. Purić napisao - podržavam. Podvukao bih dva aspekta našeg današnjeg školstva.
(1) Bio sam više puta svedok kada su deca iz Srbije, zbog upućivanja svojih roditelja na četvorogodišnji poslovni boravak u druge zemlje, morala da menjaju ne samo školu, već i jezik i celo okruženje. Bilo je to uglavnom osamdesetih godina prošlog veka, deca su bila starosti oko 10-15 godina, a njihove nove škole su bile, naprimer, u V. Britaniji, SAD i sl. Ta deca, i pored svih podrazumevanih okolnosti, postajala su dosta brzo najbolji učenici, posebno u oblasti prirodnih nauka. Ne branim ništa iz tog perioda, ponajmanje društveni sistem, ali izneti podatak nešto govori.
(2) Sve srpske vlade, počev od onih Milševićevih, a posebno ove kasnije, snose odgovornost za svojevrsni "genocid" prema svom narodu ne uspevši da najkvalitetniji deo stanovništva, sa stanovišta radnog potencijala i biološke reprodukcije zadrže, čime je naša "demografska sveća" zapaljena na oba kraja.